Plutajuca hidroelektrana

Još od Nijagare 1895., po Teslinom projektu, do današnjih dana se, u konstrukcionom pogledu, nije ništa bitno promenilo! Ljudi su išli i idu na korištenje potencijalne energije a to podrazumeva izgradnju brana i akumulacionih jezera. Zato nije ni čudo što građevinski radovi učestvuju u trošku izgradnje hidroelektrane sa 65%. Napominjem da je hidropotencijal svih vodotokova sveta za ko zna koliko miliona puta veći od potrebnog, ali samo ako imamo u vidu kinetčku energiju.
Naravno, zato sam se ja odlučio da koristim kinetičku energiju. Moje idejno rešenje je prezentovano kao PLUTAJUĆA HIDROELEKTRANA, pretstavljeno crtežima u ortogonalnoj projekciji i aksonometriji (crteži u prilogu). Rešenje sam zaštitio patentom kod zavoda za intelektualnu svojinu u Beogradu.Snaga hidroelektrane je od 5 KWH pa do 30 MWH, što zavisi od veličine vodotoka. Važno je napomenuti da je ovakva hidroelektrana veoma pogodna za ravničarske reke, ustave na kanalima i potocima.

Proizvodnja moje hidroelektrane je moguća u 80% metaloprerađivačkih fabrika, a da neulože nikakva sredstva u kupovinu dodatne opreme!
Ulaganje u proizvodnju jednog KWH je niže za 50% od klasičnih hidroelektrana a i više, što zavisi od konfiguracije dna i lokaliteta vodotoka.

Elektrana se pomoću užadi vezuje za dva stuba u reci ili na obali tako da se uvek nalazi na istom mestu. Voda svojim tokom ulazi u slivnik brzinom koju reka ima koja se stalno povećava tekući kroz slivnik. Površina svetlog otvora A na ulazu formiraju dno i bočne stranice slivnika sa nivoom vode. S obzirom da se slivnik stalno sužava od ulaza vode u slivnik prema turbini to znači da se svetli otvor smanjuje a brzina vode povećava. Na taj način je moguće povećati brzinu vode 5 – 10 puta a što se može izračunati jednačinom kontinuiteta (Bernuli). Pošto plovci drže celu konstrukciju na nivou vode u reci to će se pri padu nivoa cela konstrukcija spuštati i obratno. Na vodotoku se može postaviti nekoliko hidroelektrana jedna iza druge što omogućava serijsku proizvodnju uz znatan pad troškova proizvodnje a i znatno za ko zna koliko puta povećati proizvodnju struje.

Rodić Ing. Petar
E-mail: [email protected]