Vojislav Djindjic - Uskrsnuć e

Zanavek otić i ć e vali
u tišinu pakla
u ponor što me ne dotič e
i mirisać e ljudi poput kože svoje
i davać e sve za još jedan dodir ruke bezgrešne

I tako,
Zavijen u crno hodam, molim se
od neba pokor zahtevam
da bih samo još jednom osetiti mogao
vrlinu njenu pod prstima...

Ali, uzalud...
Uzalud tražim
maske i lica
boje i poglede
mene i nju
Uzalud...
Kao da je sve put ka Suncu pronašlo
i u svojoj veri blagonaklono uživa
bez pitanja...

A, ipak pitam se...

Da li ć e marš na istine rubu
odjeknuti na obe strane
ili pak samo u uši proklete moje
u uši što svaki tren bojažljivo pitaju
a gde, gde je ona...

Vojislav Djindjic

http://www.poemhunter.com/poem/uskrsnu-263-e/