DORIS DRAGOVIĆ ni riči

Doris Dragovic, Ni riči (Ja vjerujem)

Kad se svo to vrime istopi, ka i hostija pod jezikon
kad mi samo ura ostane, pomirena bit ću sa sobon
prvi koraci su najteži, posli idu sami od sebe... Več
s kamenjen i cvićen isto je, naučiš se hodat s oboje

Ni riči nikome ne dugujen
i u svit čista srca putujen
i na kraju sve to šta nam ostane
su lipe godine...

Ni riči nikome ne dugujem
i mirna svaku uru svetkujem

sada znam da sve šta triba samo je
gutljaj duše i kap vode

razumin sve,al ne razumin ljude

Prvi koraci su najteži, posli idu sami od sebe
s kamenjen i cvićen isto je, naučiš se hodat s oboje

Ni riči nikome ne dugujen
i u svit čista srca putujen
i na kraju sve to šta nam ostane
su lipe godine...

Ni riči nikome ne dugujen
i mirna svaku uru svetkujen

sada znan da sve šta triba samo je
gutljaj duše i kap vode

razumin sve,al ne razumin ljude